Istorijat:
Već duže vreme na klinici postoji problem sa novcem od privatnih pacijenata. Privatnih pacijenata mesečno ima izmedju 300-500, a zarada od njih se kreće izmedju 2-2.5 miliona dinara. Problem traje nekih deset do petnaest godina. Cene usluga su odredjivali načelnici odeljenja prema svojim potrebama.
Zanimljivost:
Veći deo zaposlenih na klinici nekih 80% nije znao za postojanje privatnih pacijenata do pre dve godine. Na uputima unutar klinike nema nikakve dodatne oznake za privatne pacijente,vrlo često na tim uputima nema ni standardnih podataka kao što su broj istorije, dijagnoza ili potpis lekara..itd.
Aktuelno:
Pošto je većina ipak saznala za postojanje privatnih pacijenata tj. da su tu uključene i njihove usluge pojavila se želja da i ostali zaposleni učestvuju u deobi tog kolača. Tako da je u periodu od jedne godine svaka organizaciona jedinica slala svoje zaposlene u fakturnu službu da da po računima traže svoj rad. Zaposleni u fakturnoj službi su svima zainteresovanima izašli u susret i satima sa njima pregledavali fakture.
Upravi klinike se nije dopao taj momenat, iako nisu reagovali godinu dana na taj stampedo. Uprava klinike potom traži za kliniku polovinu zarade od privatnih pacijenata ( rekli bi sasvim opravdano), ostatka se delio na zaposlene koji su ostvarili tu zaradu privatnom uslugom. Ovi momenti su bili aktuelni u 2009 i 2010.
2011:
Rekacijom Ministarstva Zdravlja, koja kasni neki petnaestak godina, zaposlenima na klinici su dati na potpis ugovori o privatnom radu na klinici. Lično bi rekao prvi dobar pokušaj da taj veliki novac udje u legalne tokove.
Pored ostalih nepravilnosti imali smo da svaka služba samostalno određuje cene svoga rada, pojavila se još jedna zanimljivost.
Raspodela novca je izmeštena iz fakturne službe i dodeljna
gospodinu: мр сци. мед. Živku Budišinu, специјалиста трансфузиологије. Koji je inače vrlo svestran čovek izradio i gore pomenute privatne ugovore za zaposlene na klinici i koji sada vrši raspodelu novca od privatnih pacijenata.
Odobrenje za taj posao je dobio od akteulne direktorke klinike Prof. dr Ide Jovanović. Naravno gospodin Budišin je plaćen za tu raspodelu ( negde oko 600 din po privatno pacijentu), što se isplaćuje od pirvat. pacijenata.
Pored njega u tom nizu koordinatora raspodele ima još desetak ljudi. Tako da do običnog zaposlenog Univerzitetske dečije klinike koji pruža privatnu uslugu u regularnom radnom vremenu ne stigne ništa.
gospodin Budišin nije slučajno izabran za taj delikatan posao. Kao načelnik Transfuziologije im oko desetak ugovora sa privantim zdravstvenim institucijama kroz koje ostvaruje oko 200 hiljada dinara zarade za sebe i isto toliko za kliniku + privatni pacijenti+redovna plata.
Priča se:
da se naši redovni pacijenti šalju u Institut za transfuziju krvi Srbije, pošto veći novac leži u privatnim ugovorima.
|
.png)
